Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 172199 24 Кпп од 11.04.2025. године одређен је притвор осумњиченима С.В. и Г.О. у трајању од 1 (један) мјесец, а због основане сумње да су починили кривично дјело Тешка крађа из члана 226. став 1. тачка 4) у вези са чланом 57. и чланом 37. Кривичног законика Републике Српске, из разлога који су прописани у члану 197. став 1. тачка а) и в)  ЗКП-а РС.  Притвор осумњиченима је одређен по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т14 0 КТ 0037575 25 од 11.04.2025. године. Осумњиченима је предложен притвор из разлога који су прописани у члану 199. став 1. Закона о кривичном поступку Републике Српске, а у вези са чланом  197 став 1.  тачка  а) и в)  Закона о кривичном поступку Републике Српске (ЗКП) односно из разлога што се ради о лицима која су страни држављани, без држављанства БИХ и која нису ни економски, нити породичним везана везана за простор БИХ, односно за подручје Б. и З. а суочени су са могућом осудом за кривично дјело за које је прописана казна од једне до осам година затвора, као и из разлога што постоје околности које оправдавају бојазан да ће осумњичени поновити кривично дјело, чији је заштитни објекат имовина, а за које се може изрећи казна затвора дужа од три године.

Суд је утврдио да је основана сумња да су осумњичени учинили кривично дјело произашла из свих достављених материјала, а посебно из изјава саслушаних свједока, анализе видео-записа и документације, односно предмета пронађених приликом претреса возила које су користили осумњичени. Тако, када је у питању крађа из пословнице „Д“ у З., основана сумња да су осумњичени извршиоци предметног кривичног дјела је произашла из изјаве Ј.П. која је детаљно описала које ствари су одузете о чему је приложила и спецификацију у штампаном облику. Приликом прегледа видео-надзора, свједок Ј.П. је уочила лице које одговара опису осумњиченог С.В., што је касније потврђено и увидом у надзорне камере јавног надзора Града З., када је примијећено да су се осумњичени налазили у возилу регистарских ознака ... , а које је касније било предмет претреса. У погледу кривичноправних радњи учињених на подручју Града Б. основана сумња да су осумњичени учинили предметно кривично дјело, је такође, произашла из изјава саслушаних свједока и анализе видео-записа. Усто, основана сумња потврђена је и признањем осумњиченог С.В. који је приликом испитивања описао да је дошао у Б. у намјери да противправно прибави имовинску корист и да је одузету робу одлагао у  Г. О. возило, којег је обећао частити након препродаје робе, те да му је циљ био да ту робу касније пренесе у Р.С. и прода је лицу по имену П. из Б1. Из изјава свједока С.П., С.Л. и В.С., је произашло да су оне описале која роба је одузета из бутика „О“, односно из маркета „Б“ и „Т“. Наведени свједоци су прегледом видео-надзора утврдили да мушко лице које одговара опису осумњиченог С.В. одузима робу из тих пословних објеката. Надаље, да су осумњичени учинили предметно кривично дјело посебно је потврдила документација сачињена приликом претреса возила, власништво осумњиченог Г.О. у којем је пронађена велика количина алкохолних пића, козметичких препарата, гардеробе и прехрамбених производа, а који производи су одузети у периоду од 07. до 09.04.2025. године из пословних објеката на подручју Б. и З..

            Испитујући и разматрајући најприје да ли су се на страни осумњичених остварили посебни притворски разлози из одредбе члана 197  став (1) тачке а) ЗКП-а, суд је нашао да осумњичени немају држављанство БиХ, односно нити један документ БиХ; да посједују држављанство Р.С., односно личне карте те земље; да станују на адресама у Р.С.; да су им у тој земљи породице и да их ништа не веже за БиХ (докуменатација у спису, искази осумњичених). С обзрим да, дакле, ни на који начин нису везани за БиХ, суд је оцијенио да постоји реална опасност да у даљњем току поступка неће бити доступни органима гоњења у БиХ. Стога, имајући у виду све околности кривичног дјела за које се сумњичи, суд је нашао да је опасност од бјекства осумњичених реална, а њихово притварање из разлога прописаних чланом 197 став (1) тачком а) ЗКП-а у цијелости основано.

Надаље, суд је нашао да су у утврђеним објективним и субјективним елементима кривичног дјела, чије је утврђење напријед образложио, садржане и околности које оправдавају одређивање притвора осумњиченом из законског основа из члана 197 став (1) тачки в) ЗКП-а. Суд је нашао неспорним да је њихов психички однос према кривичном дјелу, који садржи како свјесну, тако и вољу компоненту, као елементе директног умишљаја, посебно изражен у количини криминалне активности која се огледа у повреди имовине, као једне од темељених вриједности заштићених Кривичним закоником. Овакав закључак суда је произашао из чињенице да се осумњичени сумњиче да су починили продужено кривично дјело тешке крађе, у кратком временском интервалу, отуђењем веће количине туђих покретних ствари из затворених просторија, без обзира на постављену заштиту од стране власника у виду мјера техничких мјера (видеонадзор), што јасно указује на њихову смјелост, те изражену упорност у извршењу овог кривичног дјела. С тим вези, суд је оцијенио да се у томе огледа оправдана бојазан да би бораваком на слободи наставили с вршењем кривичних дјела против имовине. На овакав закључак је посебно навела и чињеница да је у возилу,  којег су користили осумњичени пронађена већа количина робе, отуђена тако што су возилом долазили до трговинских објеката, одузимали ствари из унутрашњости затворених објеката, а затим те ствари даље одвозили с намјером продаје, што све потврђује устаљени образац криминалне активности, односно унапријед испланирани и договорени модус операнди. Осумњичени су, дакле, показали јасну намјеру и исказали изражену упорност да се баве овом врстом криминала на подручју, за њих, друге државе (БиХ),  понављајући радње кривичног дјела у релативно кратком временском интервалу. Из свега  је јасно произашло да су склони вршењу кривичних дјела, што уз утврђену упорност у вршењу кривичног дјела за које су осумњичени, по оцјени овог суда, представљају нарочите околности које оправдавају бојазан да би могли поновити кривично дјело из члана 197 став (1) тачка в) ЗКП-а.

Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтеже мјере према осумњиченим, суд је испитао могућност изрицања блажих мјера према њима, умјесто притвора, након чега је нашао да се нити једном другом мјером за обезбјеђење његовог присуства ради успјешног вођења кривичног поступка не би могла постићи иста сврха као притвором, укључујући и мјеру забране напуштања мјеста становања, јер таква мјера, по оцјени овог суда и према устаљеној судској пракси, није практично примјењива у околностима када се притвор одређује или усљед опасности од понављања кривичног дјела.

Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривичноправним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченог бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.