Европски дан правде у организацији Кантоналног суда у Новом Травнику свечано је обиљежен 30. октобра 2026. године, а током панел дискусије под називом „Правосуђе будућности – европски стандарди, квалитет, ефикасност и повјерење грађана“, представници правосудне заједнице у Босни и Херцеговини и извршне власти разговарали су о изазовима и могућностима унапређења правосудног система. У панел дискусији учествовала је предсједница Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине мр. Божидарка Дугоњић. 

У првом блоку панела поред предсједнице Врховног суда Ф БИХ говорили су и шеф Посебног одјела Федералног тужилаштва за сузбијање корупције, организираног и међукантоналног криминала Хрвоје Чабрајић о „Изазовима у борби против корупције и организираног криминала“ и стручна сарадница Федералног министарства правде Тијана Бабић на тему „Домаће правосуђе - шта мијењати да би правда била квалитетнија, бржа и доступна грађанима“. 

Разговарано је и о будућности правосуђа кроз призму Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине (ВСТВ БиХ), као и на теме „Суд будућности – између повјерења грађана, транспарентности и дигиталне трансформације“ и „Од броја предмета до квалитете правде – људски ресурси као најважнији ресурси правосуђа“. На панел дискусији је уприличена и презентација програма за анонимизацију судских одлука. 

Обиљежавање Европског дана правде у организацији Кантоналног суда у Новом Травнику, како је навео предсједник тог суда Давор Келава је била прилика за размјену мишљења и искустава о питањима значајним за правосуђе, али и могућност за јачање међуинституционалне сарадње, те промоцију владавине права и отвореног дијалога између представника правосудних институција, стручне јавности и других релевантних актера. 

На тему „Између захтјева за ефикасношћу и гаранција правичног поступка“ говорила је предсједница Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине мр. Божидарка Дугоњић.

Између осталог, предсједница суда је у свом излагању навела: 

„Питање ефикасности се не смије никако сводити само на статистику, јер бисмо у том случају изгубили из вида оно због чега суд постоји. Суд није ту да производи одређен број одлука, већ да пружи правну заштиту грађанима и управо ту долазимо до супротстављености између захтјева за ефикасношћу и гаранција правичног поступка. Стога морамо бити веома опрезни када говоримо о ефикасности јер притисак на судију да ради брже не мора нужно произвести ефикаснији суд. Уз то, статистички добар резултат исто тако може прикрити врло озбиљан проблем -висок степен ријешених предмета ништа нам не говори о томе колико је времена остављено судијама за пажљиво проучавање предмета, вијећање, стручни развој и праћење судске праксе и зато статистику морамо користити искључиво као алат, а не као циљ сам по себи.“

Говорећи и о значају квалитетног образложења судске одлуке, као једног од елемената права на правично суђење из члана 6. ЕКЉП, додала је: „основни разлог зашто одлука мора бити квалитетна јесте интерес странака у поступку, односно грађана који су корисници судова. Наиме, странка можда неће бити задовољна исходом поступка, и то је нешто што суд не може увијек избјећи, али оно што је кључно и што суд мора осигурати јесте да странка може разумјети зашто је суд донио управо такву одлуку какву је донио. Без тог елемента се поставља питање: Јесмо ли заиста постигли ефикасност у пуном смислу те ријечи? Јер ако одлука која нема квалитетно образложење буде укинута и враћена на поновно одлучивање, поступак се продужава и странка поново чека, а предмет поново оптерећује рад суда. И оно што је краткорочно изгледало као ефикасност може дугорочно произвести управо супротан ефекат. Зато квалитет одлуке није супротност ефикасности, већ напротив, квалитет је један од предувјета дугорочне ефикасности.“