В.д. предсједница мр. Божидарка Дугоњић о раду Врховног суда ФБиХ
Врховни суд
Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) у протеклој години, донио је укупно 4.608
одлука радом у три одјељења – Кривичном, Грађанском и Управном одјељењу. Новоосновани
Посебни одјел за корупцију, организирани и међукантонални криминал (Посебни
одјел), који је с радом почео 30. априла/травња 2025. године, поступао је у
више предмета из своје надлежности.
Неки од
проблема, како је истакла, захтијевају непланирано трошење ресурса, људских и
материјалних - надзор над извршењем притвора, исхрана особа лишених слободе,
смјештај особа упућених у притворске јединице, као и трошкови бранитеља по службеној
дужности који су половином децембра 2025. године, а како је наведено у
информацији Посебног одјела, били троструко већи у односу на износ који је
осигуран у буџету. Такођер, проблем је и питање извршења кривичних санкција
по пресудама Посебног одјела, а који се за сада не може ријешити у оквиру
Врховног суда ФБиХ, јер није систематизирано радно мјесто референта за
извршење кривичних санкција.
У Кривичном одјељењу Врховног суда ФБиХ, од укупног броја кривичних предмета у 2025. години – 1.078, на крају године није ријешено њих 227. Као један од разлога за велик број неријешених предмета, в.д. предсједница Дугоњић, навела је одлив судијског кадра са овог одјељења (углавном одлазак судија у мировину у неколико претходних година), што није праћено благовременим попуњавањем упражњених позиција у складу са тада постојећим бројем неријешених предмета.
Други разлог је
повећан прилив кривичних предмета – 78 предмета више у односу на 2024. годину,
као и сама структура кривичних предмета у смислу пораста броја сложених
предмета укључујући и предмете корупције и организираног криминала. „Иако је изванредним
напором судија у Кривичном одјељењу, у 2025. ријешено више кривичних предмета
у односу на годину прије, број неријешених предмета на крају 2025. године
указује да се без довољног броја судија доводи у питање функционалност овог
одјељења“, додала је Дугоњић.
Кривично
одјељење Врховног суда ФБиХ је за четири године рада (2022.-2025.), успјело завршити
103 предмета ратних злочина, поступајући по жалбама на пресуде које су донијели
кантонални судови. У истом периоду, донесена је 221 одлука у предметима кривичних
дјела корупције и организираног криминала.
Грађанско и
Управно одјељење Врховног суда ФБиХ су остварили јако добре резултате. Тако
је Грађанско одјељење ријешило 2.995 предмета у 2025. години, док је
неријешених остало 196, што представља шест посто у односу на број неријешених
предмета почетком године и прилив који је остварен током 2025. године, а Управно
одјељење је ријешило 762 предмета у протеклој години, док је 158 остало
неријешено, што представља 17 посто неријешених предмета у односу на број
предмета почетком 2025. и прилив који је остварен током године.
Треба истаћи
и да је Одјељење за евиденцију судске праксе, пето судско одјељење које
дјелује у оквиру Врховног суда ФБиХ, остварило значајне резултате и то не само
посматрано у броју објављених сентенци и судских одлука у електронској бази
судске праксе и на wеб страници суда, него и бројним другим активностима које
доприносе уједначавању судске праксе, а тиме и остварењу принципа једнакости
грађана пред законом.
Проматрајући
одлуке Уставног суда БиХ по одјељењима, слиједи да нити једна апелација на
одлуке Кривичног одјела није уважена, док су уважене четири на одлуке
Грађанског, и двије на одлуке Управног одјела.
„У односу на број запримљених апелација – 143 у протеклој години, проценат укинутих одлука Врховног суда ФБиХ од Уставног суда БиХ је изразито низак и износи свега 4,2 посто“, казала је Дугоњић.
Како би се побољшало стање у Врховном суду ФБиХ, Дугоњић планира подузети низ мјера које укључују: попуњавање упражњених судских мјеста у сарадњи са ВСТВ БиХ, али и других систематизираних мјеста у складу с Правилником о систематизацији, првенствено судских стручних савјетника ради подршке у раду судијама, затим осигурање равномјерне задужености судаца предметима, те континуирано праћење прилива, ријешености и сложености предмета, као и приоритетно рјешавање старих предмета.
Када је у
питању Посебни одјел, подузет ће се мјере континуираног праћења трошкова обране
по службеној дужности ради благовременог информирања надлежних о потреби
прерасподјеле буџетских средстава, иницират ће се измјене/допуне законских и
подзаконских одредби, укључујући и питање обима надлежности Посебног одјела
из члана 25. Закона о сузбијању корупције и организираног криминала у ФБиХ
(као и других спорних одредби тог закона), те тражити проширење
систематизације за радна мјеста која су неопходна ради осигурања пуне
функционалности тог одјела.
Такођер, у
плану мјера за побољшање рада Врховног суда ФБиХ неопходне су и мјере за
повећање нивоа транспарентности и видљивости суда, континуирана сурадња са
ВСТВ БиХ, Федералним министарством правде, предсједницима кантоналних судова, затим
сурадња за Центром за едукацију судија и тужитеља ФБиХ и др.
Дугоњић је Високо
судско и тужилачко вијеће БиХ именовало 16. октобра /листопада 2025. године за
предсједницу Врховног суда ФБиХ, али због тога што није окончан поступак
извјештавања о имовини, обавља функцију в.д. предсједнице од 30. новембра/студеног
прошле године.

