ОКРУЖНИ СУД У ДОБОЈУ

 ОПТУЖЕНОМ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ ОДРЕДИО ПРИТВОР

Окружни суд у Добоју, дана 14.4.2025. године, донио је рјешење којим је оптуженом Дејану Тошићу (1972), сина Јована, из Жупање, због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, одредио притвор по основу из члана 197. став (1) тачка а) Закона о кривичном поступку Републике Српске, јер је оптужени био недоступан суду, односно налазио се у бјекству и тек је лишењем слободе по потјерници постао доступан.

Притвор по овом рјешењу тече од 11.4.2025. године од 18,00 часова и може трајати најдуже двије године, с тим да ће се контрола оправданости притвора вршити по истеку свака два мјесеца од дана доношења последњег рјешења о притвору.

Оптуженом се стравља на терет да је починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) КЗ СФРЈ, на начин да је кршећи правила међународног права садржана у  одредби члана 3. став 1 тачка а. и ц. ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12. августа 1949. године и одредби члана 13. став 2 у вези са чланом 4. став 1 и 2 тачка а. и е. Допунског  протокола уз Женевске конвенције од 12. августа 1949. године о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08. јуна 1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с једне стране, и Армије Босне и Херцеговине и Хрватског  вијећа одбране (ХВО), с друге стране, као припадник 103. бригаде ХВО Дервента, у Дервенти у логору у згради бившег Дома Југословенске народне армије (Дом ЈНА), те у логору у војном складишту Рабић, у временском периоду од априла до краја јуна мјесеца нарушавао тјелесни интегритет, нечовјечно поступао,те примјењивао мјере застрашивања, према затвореним цивилима српске националности, који нису били војно ангажовани нити су учествовали у војним операцијама, на начин да је: у временском периоду од 26.04.1992.године до 28.04.1992. године  у Дервенти, сам и  заједно  са  другим за сада непознатим припадницима ХВО-а, у логору у згради бившег Дома ЈНА, гдје су се налазили затворени цивили српске националности, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећених, па је тако Ж.С. тукао  ногама, рукама и импровизованим бичем по цијелом тијелу, Г.Т. тукао више пута ногом  у предјелу груди, М.Л. тукао ногама и рукама по цијелом тијелу,  С.П. тукао рукама, ногама и кундаком од пушке, О.Ш. тукао кундаком пушке у предјелу врата, те ногама и рукама, Д.К. ударио гркљаном разбијене флаше у нос, те тукао рукама, ногама и палицом, Н.Б. ударио затвореном шаком  у предјелу главе, лијеве слијепоочнице, након чега је оштећени пао у несвјест, М.Н. у више наврата тукао по леђима имровизованим бичем, М.Д. тукао у више наврата, тако што га је  ударио стакленом флашом  у потиљак главе, те тукао  ногама по леђима, стомаку и другим дијеловима тијела, те према оштећеном Л.П. нечовјечно поступао нарушавајући његов тјелесни интегритет на начин да му је задао више удараца шаком у главу и ногама у предио гениталија, након чега му је ставио у  уста конопац везан на чворове, присиљавајући га да загризе конопац и да на кољенима хода четвероношке по просторији, док је оптужени ишао испред њега, држећи конопац, а за то вријеме други за сада непознати припадници ХВО-а су јахали оштећеног  и чизмама га ударали у предјелу бубрега, а палицама и шакама по глави, да би док се оштећени налазио у таквом положају оптужени му задао ударац ногом у предио лица, усљед чега је оштећени Л.П. пао на под обливен крвљу која му је цурила из уста и носа, те да је временском периоду од 26.4.1992. године до краја мјесеца маја 1992. године  заједно са другим припадницима ХВО-а у логору у згради бившег Дома ЈНА, гдје су се налазили  затворени цивили српске националности, нарушавао тјелесни интегритет оштећеног П.Н. тако што га је  у више наврата изводио из просторије у којој се оштећени налазио и одводио у једну посебну просторију гдје га је тукао ногама, рукама, полицијском палицом као и импровизованим  бичем на коме су се налазиле металне куглице по глави, леђима, стомаку, у предјелу бубрега и другим дијеловима тијела, те  примјењивао мјере застрашивања према истом на начин да га је тукуо и уз  пријетњу оружјем присиљавао да стави руку у машину са жељезним зупцима, пријетећи му да ће остати без прстију, као и да је у временском периоду од половине мјесеца априла до половине маја 1992.године, у логору у згради бившег Дома ЈНА, гдје су се налазили затворени цивили српске националности, нечовјечно поступао према оштећеном М.Б. на начин да га је једне прилике принудио тако што му је прислонио нож на галву, да голим рукама очисти WЦ, а у ноћи 5/6 маја 1992. године заједно са још једним припадником ХВО-а, нарушавао тјелесни интегритет истог на начин да га је из просторије у којој је био затворен изводио у ходник и пендреком тукао по глави, стомаку, грудима и леђима, усљед чега је оштећени изгубио  свијест; те у временском периоду од мјесеца маја до краја јуна 1992.године, у логору у војном складишту Рабић, гдје су се налазили затворени цивили српске националности, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Д.Т. на начин да га је тукао тачно неутврђеним предметима.