Кад осумњичени односно оптужени може имати браниоца

(1) Осумњичени, односно оптужени може имати браниоца у току цијелог поступка.

(2) За браниоца се може узети адвокат под увјетима који су прописани Законом о адвокатури Федерације Босне И Херцеговине, правни заступници кантоналних, као И федералних институција (завода/канцеларија за правну помоћ) који имају положен правосудни испит И најмање три године радног искуства на правним пословима.

(3) Уколико осумњичени, односно оптужени сам не узме браниоца, осумњиченом, односно оптуженом, осим ако се он томе изричито не противи, могу браниоца узети његов законски заступник, брачни, односно ванбрачни друг, крвни сродник у правој линији до било ког степена, усвојилац, усвојеник, брат, сестра или хранилац.

(4) Бранилац мора предати пуномоћ за заступање приликом предузимања прве радње у поступку.

Кад осумњичени односно оптужени мора имати браниоца

 (1) Осумњичени мора имати браниоца већ приликом првог испитивања ако је нијем или глух или ако је осумњичен за кривично дјело за које се може изрећи казна дуготрајног затвора.

(2) Осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца  приликом изјашњења о приједлогу за одређивање притвора.

(3) Након подизања оптужнице за кривичном дјело за које се може изрећи казна десет година затвора или тежа казна, оптужени мора имати браниоца у вријеме достављања оптужнице.

(4) Ако осумњичени, односно оптужени у случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца или браниоца не ангажују лица из члана 53. став 3. овог закона, браниоца ће му поставити судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно предједник вијећа. У овом случају, осумњичени, односно оптужени има право на браниоца до правоснажности пресуде, а ако је изречена казна дуготрајног затвора и у поступак по правном лијеку.

(5) Бранилац ће бити постављен осумњиченом, односно оптуженом ако суд утврди да је то због сложености предмета или менталног здравља осумњиченог, односно оптуженог или других околности у интересу правде.

(6) У случају постављања браниоца, осумњичени, односно оптужени ће се прво позвати да сам изабере браниоца са предочене листе. Уколико осумњичени, односно оптужени сам не изабере браниоца са предочене листе, браниоца ће поставити суд.

Постављање браниоца због слабог имовног стања

(1) Кад не постоје увјети за обавезну одбрану, а поступак се води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна или када то захтјевају интереси правичности без обзира на прописану казну,осумњиченом, односно оптуженом ће се, на његов захтјев, поставити бранилац, ако према свом имовном стању неможе сносити трошкове одбране.

(2) Захтјев за постављање браниоца по ставу 1. овог члана може се поднијети у току цијелог кривичног поступка.Браниоца поставља судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија односно предсједник вијећа, након што је осумњиченом, односно оптуженом прво пружена прилика да са предочене листе изабере браниоца.

(3) Захтјев за постављање браниоца због слабог имовног стања евидентира се у спису. Суд ће на основу утврђеног имовног стања осумњиченог односно оптуженог донијети одлуку о захтјеву без одлагања.

Када  поднијети извјештај о почињеном кривичном дјелу?

Сваки грађанин има право и обавезу пријавити извршење кривичног дјела уколико има сазнања о њему. У одређеним случајевима непријављивање кривичног дјела такођер представља кривично дјело.

Коме се подноси извјештај о почињеном кривичном дјелу?

Пријава се подноси Тужиоцу, писмено или усмено. Ако се пријава подноси усмено, особа која подноси пријаву упозорит ће се на посљедице лажног пријављивања. О усменој пријави саставит ће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачинит ће се службена забиљешка. Ако је пријава поднесена Суду, овлаштеној службеној особи или неком другом суду или тужиоцу у Федерацији, они ће ту пријаву примити и одмах је доставити тужиоцу.

Што се даље ради с извјештајем о почињеном кривичном дјелу?

Уколико тужилац  оцијени да постоје основи сумње да је извршено кривично дјело, доноси се наредба о спровођењу истраге, која садржи: податке о починиоцу кривичног дјела уколико су познати, опис дјела из којег произилазе законска обиљежја кривичног дјела, законски назив кривичног дјела, околности које потврђују основе сумње за спровођење истраге и постојеће доказе. У наредби Тужилац ће навести које околности треба истражити и које истражне радње треба предузети.
Тужилац неће наредити спровођење истраге ако је из пријаве и пратећих списа очигледно да пријављено дјело није кривично дјело, ако не постоје основи сумње да је пријављена особа учинила кривично дјело, ако је наступила застарјелост или је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење. 

Уколико не дође до покретања истраге, хоћу ли о томе бити обавијештен?

О неспровођењу истраге, као и о разлозима за то, Тужилац ће обавијестити оштећеног и подносиоца пријаве у року од три дана. Оштећени и подносилац пријаве имају право поднијети притужбу у року од осам дана Уреду тужиоца.  

Ко је “осумњичени”?

“Осумњичени” је особа за коју  постоје основи сумње да је  починила кривично дјело, али против које није потврђена оптужница.

Ко је “оптужени”?

“Оптужени” је особа против које је једну или више тачака у оптужници потврдио надлежни суд.

Ко је “осуђени”?

“Осуђени” је особа за коју је правомоћном одлуком надлежног суда утврђено да је кривично одговорна за одређено кривично дјело.

Која су моја права уколико сам неоправдано осуђен за кривично дјело или без основа лишен слободе?

Особа која је неоправдано осуђена за кривично дјело или је без основа лишена слободе има право на рехабилитацију, право на накнаду штете из буџетских средстава, као и друга права утврђена законом.

Када осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца?

Осумњичени мора имати браниоца већ приликом првог испитивања ако је нијем или глух или ако је осумњичен за кривично дјело за које се може изрећи  казна дуготрајног затвора. Осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца приликом изјашњења о приједлогу за одређивање притвора, за вријеме док притвор траје.Након подизања оптужнице за кривично дјело за које се може изрећи казна од десет година затвора или тежа казна, оптужени мора имати браниоца у вријеме достављања оптужнице.
Ако осумњичени, односно оптужени у случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца, или браниоца не ангажују особе које на то имају законско право, браниоца ће му поставити судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно предсједник вијећа. У овом случају, осумњичени, односно оптужени има право на браниоца до правоснажности пресуде.

Када се поставља бранилац по службеној дужности?

Бранилац ће бити постављен осумњиченом, односно оптуженом ако Суд утврди да је то због сложености предмета или менталног стања осумњиченог, односно оптуженог у интересу правде.
У случају постављања браниоца, осумњичени, односно оптужени ће се прво позвати да сам изабре браниоца са предочене листе. Уколико осумњичени, односно оптужени сам не изабере браниоца са предочене листе, браниоца ће поставити Суд.

Слабог сам имовног стања, могу ли добити браниоца по службеној дужности?

Браниоца по службеној дужности поставит ће осумњиченом, односно оптуженом, на његов захтјев, Суд када не постоје увјети за обавезну одбрану, а поступак се води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора три године или тежа казна или када то захтијевају интереси правичности без обзира на прописану казну, ако према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране.

Када се може поставити захтјев за постављање браниоца  по службеној дужности због слабог имовног стања?

Захтјев за постављање браниоца може се поднијети у току цијелог кривичног поступка. Браниоца поставља судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно предсједник вијећа након што је осумњиченом, односно оптуженом претходно пружена прилика да са предочене листе изабере браниоца.

Постоји ли смртна казна?

Не, у Босни и Херцеговини нема смртне казне, а највећа прописана казна је казна дуготрајног затвора.

Ко проводи кривичну истрагу?

Након сазнања о почињеном кривичном дјелу или достављања извјештаја о почињеном кривичном дјелу, истрагу проводе агенције за провођење закона (полиција) и надлежни тужилац. Дакле, процес кривичне истраге је у надлежности тужиоца, који у сарадњи са полицијским агенцијама и агенцијама за провођење закона у ФБиХ, прикупља доказе и свједоке о почињеном кривичном дјелу, те врши све друге радње из своје надлежности.

Ко подноси извјештај о почињеном кривичном дјелу?

Извјештај о почињеном кривичном дјелу тужиоцу достављају полиција и агенције за провођење закона.  Такођер, и грађани могу достављати информације за које сматрају да указују на почињење кривичног дјела.  Када од грађана, или из медија, дође до сазнања о могућем почињењу кривичног дјела, тужилац има овлаштења  по службеној дужности формирати предмет и тражити да се наводи истраже.

Какви су даљи кораци након што се тужиоцу достави извјештај о почињеном кривичном дјелу?

Након што заприми извјештај о почињеном кривичном дјелу, тужилац може од овлаштене полицијске агенције или агенције за провођење закона затражити додатне информације или провјеру одређених навода. Након што предузме све потребне радње, тужилац доноси тужилачку одлуку, која може бити у виду Наредбе за провођење истраге или Наредбе о непровођењу истраге.

Када се доноси Наредба о провођењу истраге?

Наредба о провођењу истраге доноси се када надлежни тужилац оцијени да постоји довољно доказа за основе сумње да је одређена особа починила кривично дјело.У Наредби за провођење истраге тужилац јасно дефинише ко су осумњичени и за која кривична дјела су осумњичени у истрази.

Шта значи Наредба о непровођењу истраге?

Наредба о непровођењу истраге тужилац доноси ако је из пријаве и пратећих списа очигледно да пријављнео дјело није кривично дјело, ако не постоје сонови сумње да је пријављена особа учинила кривично дјело, ако је наступила застарјелост или је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење.

Шта значи Наредба о обустави истраге?

Наредба о обустави истраге је тужилачка одлука која се доноси у случају када је претходно у предмету донијета Наредба о провођењу истраге. Наредба о обустави истраге  се доноси ако дјело које је осумњичени починио није кривично дјлео, ако постоје околности које искључују кривичну одговорност, ако нема довољно доказа да је осумњичени починио кривично дјело, ако је дјело обухваћено амнестијом, помиловањем или застаром или ако постоје друге сметње које искључују кривично гоњење.

О Наредби о обустави истраге тужилац ће у писаној форми обавјестити оштећеног који има право на притужбу у року од осам дана Уреду тужилаца, те осумњиченог ако је испитан у истрази и особу која је пријавила кривично дјело.

Када тужилац подиже оптужницу?

У складу са  законом, тужилац  подиже оптужницу када се у истрази  прикупи довољно доказа из којих произилази основана сумња да је осумњичени одговоран за почињено кривично дјело за које се сумњичи. Тужилац оптужницу  предаје надлежном суду на даље поступање. Након што се оптужница достави, суд има законски рок од 8 дана да потврди оптужницу, одбије оптужницу, или је, у ријетким случајевима, врати ради одређених допуна.

Када се и зашто врши лишење слободе осумњиченог?

Лишење слободе осумњиченог може се вршити од стране полицијске агенције или агенције за провођење закона, и то од стране оних њихових припадника који имају полицијска овлаштења за лишавање слободе. Овлаштене службене особе лишење слободе могу извршити када се нека  особа затекне у извршењу кривичног дјела.Такођер, овлаштене службене особе лишење слободе врше на захтјев тужиоца који поступа у одређеном предмету, када тужилац закључи, у складу са  одредбама Закона о кривичном поступку, да је у интересу провођења истраге и кривичног процеса потребно да се изврши лишење слободе осумњичене особе.

Када је особа лишена слободе, колико најдуже може бити задржана?

Када се особа лиши слободе, такозвани полицијски притвор или тачније задржавање, може трајати највише 24 сата, у којем се року особа лишена слободе мора предати надлежном тужиоцу. Када се особа лишена слободе преда надлежном тужиоцу, он има 24 сата да саслуша осумњиченог и одлучи се о томе да ли ће према надлежном суду упутити приједлог за одређивање притвора. Уколико се упути приједлог за одређивање притвора према суду, надлежни суд у року од 24 сата одлучује о приједлогу за притвор. Дакле, без судске одлуке особа у притвору може бити задржана највише 3 дана (72 сата), након којих мора бити донесена одлука којом се према особи лишеној слободе одређује мјера притвора или се особа пушта на слободу.

Каква су права осумњиченог при испитивању?

Осумњичена особа, приликом испитивања од стране тужиоца или овлаштене службене особе, има право затражити присуство адвоката. Такођер, осумњичена особа може одбити одговарати на питања или се у потпуности  бранити шутњом.

Шта су посебне истражне радње?

Посебне истражне радње примјењују се када тужилац оцијени да се до одређених доказа не може доћи на други начин, или да би истражне радње могле бити  повезане са несразмјерним тешкоћама. У посебне истражне радње спадају: надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима, надзор и техничко снимање просторија, тајно праћење и техничко снимање особа и предмета, прикривени истражилац и информатор, симулирани откуп предмета или симулирано давање откупнине, надзирани пријевоз и испорука предмета кривичног дјела. Посебне истражне радње одређује наредбом судија за претходни поступак, а на захтјев тужиоца. Наредбе за посебне истражне радње могу се одредити у трајању од најдуже 30 дана, а на посебно образложен захтјев могу се одредити на додатних 30 дана.

Шта је споразум о признању кривице?

Институт споразумног признања кривице омогућује да тужилац и осумњичена или оптужена особа све до изрицања првостепене пресуде могу преговарати о условима за споразумно признање кривице.  Уколико се склопи споразум о условима признања кривице, осумњичени, односно оптужени,  потписују споразум у којем се дефинира да ће оптужени признати кривицу, а да ће, заузврат, суду бити предложен распон казне око којег се усагласе оптужба и одбрана, а који може бити испод законом прописаног минимума за почињено кривично дјело, као и друге обавезе оптуженог.

Како тужиоци могу утицати на изречене пресуде уколико нису задовољни?

Тужиоци на висину казни изречених у првостепеном поступку могу утицати улагањем жалби на првостепене пресуде, као редовни правни лијек.

Имају ли грађани обавезу пријавити кривично дјело уколико су случајни свједоци почињења неког кривичног дјела?

Право и обавеза свих грађана је да пријаве кривично дјело. Непријављивање кривичног дјела такођер представља кривично дјело и особе се могу и кривично гонити због непријављивања кривичног дјела.

Уколико сам спреман / спремна дати информације о неком кривичном дјелу, да ли могу бити кривично гоњен због тога?

Сви грађани могу доставити тужиоцу информације о почињеном кривичном дјелу. Те информације се могу прослиједити особно или путем поште. Уколико особа жели пријавити кривично дјело у којем је и сама учествовала или била очевидац, у Кривичном закону и Закону о кривичном поступку ФБиХ постоје одредбе којима се по тачно одређеним условима одређеним особама које пруже корисне информације за откривање и процесуирање кривичних дјела, може дати имунитет од кривичног гоњења за његов удио у извршењу кривичног дјела.